Након успешног завршетка курса студент би требало да буде способан да: дефинише ликовно стваралаштво; тумачи ликовни језик; препознаје ликовне технике и материјале; анализира естетику и поруку дела ликовне уметности; демонстрира познавање ликовних техника; демонстрира основна знања из теорије и историје ликовне уметности.

По успешном завршетку овог курса студенти би требало да буду оспособљени да:- дефинишу улогу и значај васпитача у успостављању интеракције детета са околином; - препознају основне методичке принципе при упознавању деце са околином; - селектују одговарајућу педагошко-психолошку основу око организације активности и практичног рада у групи; - дискриминишу и тестирају вештине којима ће деци предшколског узраста развити основне представе о појмовима у непосредном окружењу; - самостално организују и интегришу различите практичне активности (усмерене активности, радионице, играонице) из домена упознавања природне и друштвене средине; - упоређују и оцењују одабир адекватних методичких поступака у односу на задату тему у одговарајућој узрастној групи деце.

По успешном завршетку овог курса студент би требало да буде способан да: - наведе циљеве и задатке васпитно-образовног рада на развијању математичких појмова код деце предшколског узраста, - објасни развој мишљења и карактеристике појединих фаза менталног развоја деце, - методички прилагоди процес формирања математичких појмова деци предшколског узраста, - преведе дечија чулно-опажајна искуства о квантитативним односима реалних предмета из окружења у математичке појмове, - примени методичке поступке у формирању математичких појмова, - организаује слободне и усмерне активности.

По одслушаном курсу и положеном испиту од студента се очекује да познаје основне појмове хигијене; да разуме значај и задатке које данас хигијена има као превентивна медицинска дисциплина; да учествује у формирању хигијенских навика код деце и адолесцената; да препозна најважније фактора ризика који утичу на појаву различитих oбољења; да анализира и оцени значај кључних учесника у предузетим хигијенским мерама и активно учествује у њима.

По завршетку курса студенти би требало да: -дефинишу и објасне улогу и значај елементарних игара; -самостално планирају и примењују елеменатне игре у раду са децом различитог узраста; -адекватно користе простор и различите амбијенте са примереним реквизитима; -правилно примењују методе тренажног оптерећења; -успешно процењују ефекте реализованих активности на телесни и моторички статус деце.

Студент треба да буде упознат са улогом васпитача као и са језичким играма и језичким стваралаштвом у развоју говора деце; да буде упознат са методама, облицима, средствима и поступцима рада на развоју говора деце с посебним освртом на улогу књижевности у васпитању и образовању; да испољава спремност за практиковање неких васпитно-образовних задатака сагласно званичном програмском документу; да решава и преноси задатке који се односе на развијање и култивисање различитих стваралачких способности деце и различитих начина репрезентовања стварности; да смишљено организује ситуације у којима дете практикује говор; да пружа добар говорни модел; да демонстрира стручност у богаћењу дечјег речника, у "читању" невербалних сигнала (својих и дечјих) и у тумачењу њиховог значења.

"По завршеном курсу студенти би требало да: Критички анализирају различите препоруке везане за адекватно планирање, организовање, праћење и вредновање васпитно-образовног рада; Вреднују организацију рада са децом и васпитне поступке у различитим ситуацијама, као и да критички преиспитују импликације тих поступака; Аргументују значај развијања демократских односа, међусобног поштовања и уважавања, значај разматрања различитих перспектива и потреба приликом суочавања са различитим (проблемским) ситуацијама и неприхватљивим понашањем;Објашњавају и илуструју различите врсте игара и игроликих активности и анализирају њихов значај за развој и учење; Осмишљавају могућности комбинације различитих васпитно-образовних метода и облика рада и могућности структуирања средине за учење и рад; Објашњавају основне поступке за посматрање и праћење дечјег развоја и анализирају значај прикупљања података о деци; Тумаче и упоређују начин планирања, организације и евалуације васпитно-образовног рада према различитим моделима. Резимирају могућности стручног усавршавања васпитача и изводе закључке о значају усавршавања. "

Изградити комуникацијске компетенције ненасилне комуникације; Развити активност слушања у функцији конструктивног решавања проблема и ненасилног приступа васпитању и образовању; Овладати техникама социјалне интеракције и комуникације; Овладати вештином тимског рада; Разумети важности комуникацијских вештина за успостављање квалитетних сарадничких односа; Анализирати аспекте добре интеракције и комуникације.

По успешном завршетку курса, студенти би требало да буду способни да: 1.Личним моделом понашања демонстрирају здрави модел живота у својој средини 2. Да буду извор информација о развоју и здравственом стању деце и постојећим установама и институцијама за заштиту менталног здравља, као и општу здравствену заштиту 3. Штите приватност и поверљивост података о здрављу деце и породице, 4. Реализују активности у предшколској установи, које су усмерене ка заштити и унапређењу менталног здравља деце и породице,5. остварују улоге васпитача у инклузивном тиму 6.Евалуирају сопствени рад на заштити, унапређивању и очувању менталног здравља деце и породице.

По завршеном курсу студенти би требало да: Критички испитују, анализирају и упоређују различите (проблем) ситуације, искуства и запажања током професионалне праксе у којима се могу идентификовати природа и квалитет међусобних односа, унутрашња проживљавања и размишљања, осећања, очекивања, тежње, потребе, мотиви и разлози одређених поступака одраслих и деце; Испитују и анализирају различите димензије односа одраслих и деце (начин учешћа, расподела улога, одговорности и моћи, права и положај одраслих и деце); Истражују, препознају и анализирају питања значајна за разумевање професије васпитача (аспекте васпитне праксе који се узимају ‘здраво за готово’, наде и идеале, сумње и бриге, дилеме и загонетке, спорна питања и проблеме), улога и одговорности васпитача у изграђивању односа (начин на који одређене акције - имплицитне и експлицитне склоности и тенденције у понашању - креирају или ограничавају односе, комбинацију могућности, акција и последица акција); Из различитих перспектива анализирају и упоређују акције и реакције деце и васпитача, противречност између намера/циљева и манифестног понашања, поступке у којима се огледа занемаривање етичких димензија и демонстрација моћи; Критички испитују перцепције о деци и њиховој моћи; представе о професији, улогама и одговорностима васпитача; ставове о васпитању и образовању и вредностима у основи васпитно-образовне праксе. Заступају педагогију односа, схватање природе професије васпитача као емоционалне и етичке праксе и схватање васпитача као рефлексивног практичара.