| Спецификација предмета за књигу предмета | ||||
| Студијски програм | Васпитач деце предшколског узраста | |||
| Изборно подручје (модул) | ||||
| Врста и ниво студија | Oсновне струковне студије-први ниво | |||
| Назив предмета | Српски језик | |||
| Наставник (за предавања) | Марковић С. Ана | |||
| Наставник/сарадник (за вежбе) | Станисављевић Б. Невена | |||
| Наставник/сарадник (за ДОН) | ||||
| Број ЕСПБ | 5 | Статус предмета (обавезни/изборни) | обавезни | |
| Услов | ||||
| Циљ предмета |
Развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује; Упознавање језичке структуре матерњег језика; Развијање способности препознавања и систематичне и рационалне примене граматичких правила кроз богатство примера и практичних вежби;Овладавање појмом стандардни језик и упознавање норми стандардног језика на свим нивоима језичког система; Развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза | |||
| Исход предмета |
"По успешном завршетку курса студенти би требало да буду способни за: Систематску и рационалну примену граматичких правила стандардног језика на свим нивоима језичке структуре; Правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писано изражавање и перманентно богаћење властитог речника;Формирање изведених и сложених речи, начин њиховог мењања и усаглашавања по роду, броју и глагола по времену, као и повезивање у правилно структуриране, сложене реченице;Усклађивање сопственог говора са нормама књижевног језика (ортографским, граматичким фонетским, морфолошким, синтаксичким, лексичким); Разрешавање језичких недоумица; Систематизацију и евалуацију сопствених и говорно-језичких искустава других људи" | |||
| Садржај предмета | ||||
| Теоријска настава |
Основни појмови и опште теорије о језику; Историјски развој српског језика: од прасловенског до савременог српског стандардног језика; Стандардни српски језик и дијалекти; Основи стандардне акцентуације; Књижевнојезичка норма и њене врсте; Говорни органи; Фонолошке алтернације и правописне појаве за њих везане; Морфолошки систем и нестандардни облици променљивих речи у дечјем говору и диому средине; Лексика и лексичке норме (архаизми, туђице, неологизми, фразеологизми) ; Синтакса; реченица-појам и дефиниција; Сложена реченица: међусобни однос простих реченица у сложеној; независни (напоредни) односи простих реченица у сложеној; Систем зависних реченица | |||
| Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истражива-чки рад) | Правописне вежбе; Правописни проблеми и недоумице; Увежбавање на тексту фонолошких и морфолошко-творбених законитостиу вези са гласовним алтернацијама; Идентификација и анализа глаголских облика на одабраним текстовима, променљивих и непроменљивих врста речи, различитих лексичких облика; Идентификација и анализа разних типова субјеката и предиката у субјекатско-предикатској реченици на одабраним текстовима, синтагми, независних и зависних реченица | |||
| Литература | ||||
| 1 | "Станојчић Ж. ; Поповић Љ. (1990). Граматика српског језика(уџбеник за средњу школу). Београд : Завод за уџбенике и наставна средства " | |||
| 2 | Стевановић М. (2004). Граматика српског језика. Београд : Предраг&Ненад | |||
| 3 | Правопис српског језика (1994). Нови Сад: Матица српска | |||
| 4 | Ивић П. (1991). Језички приручник. Београд : РТБ | |||
| 5 | Клајн И. (1987). Речник језичких недоумица. Београд : Нолит | |||
| Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||
| Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски истраживачки рад | Остали часови |
| 2 | 1 | |||
| Методе извођења наставе |
"Дијалошка метода - метода разговора;Метода читања и рада на тексту Метода писања;Проблемска метода; Радионичарски метод –Едукативне радионице; Практичне методе – Mетоде практичних aктивности" | |||
| Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||
| Предиспитне обавезе | 70 | Завршни испит | 30 | |
| активност у току предавања |
писмени испит | 20 | ||
| практична настава | 10 | усмени испит | 10 | |
| колоквијуми | 60 | |||
| семинари | ||||
Архива аутора: aant
Почетак нове академске 2020/2021. године
Поштовани студенти,
Честитамо вам свима почетак нове академске године. Посебне честитке и добродошлицу желимо
нашим драгим бруцошима.
У нади да вас срећа и добро здравље прате, желимо вам успешну акaдемску годину.
Управа Академије
васпитачко-медицинских
струковних студија
19.МВ3205/ 19.MV3205
| Спецификација предмета за књигу предмета | ||||
| Студијски програм | Васпитач деце предшколског узраста | |||
| Изборно подручје (модул) | ||||
| Врста и ниво студија | Мастер струковне студије, други ниво | |||
| Назив предмета | Заштита деце од злостављања и занемаривања | |||
| Наставник (за предавања) | Драча Р. Сања | |||
| Наставник/сарадник (за вежбе) | Чеврљаковић М. Ива | |||
| Наставник/сарадник (за ДОН) | ||||
| Број ЕСПБ | 7 | Статус предмета (обавезни/изборни) | изборни | |
| Услов | ||||
| Циљ предмета |
Да студенти стекну основна знања о карактеристикама физичког раста, развоја и менталног здавља детета и овладају вештинама самосталног рада у праћењу и подршци оптималног развоја здравог детета. Да стекну знања о правилима поступања према детету у различитим околностима узимајући у обзир етичке и правне норме које су специфичне у педијатријској пракси и у великој мери зависе од различтих друштвених, културних и верских ставова породице, родитељског ауторитета као и о допуштености алтернативних праваца у здравственој заштити. Приступ укључује поштовање одговорног става родитеља за живот и здравље детета, али истовремено и поштовање развојних способности детета за сопствену аутономију у одлучивању. | |||
| Исход предмета |
Оспособљавање студента да на основу бројних показатеља одреди статус детета као пацијента /васпитаника, почев од узраста и зрелости, телесних и менталних својстава, тежине здравственог стања, хитних стања и других околности које опредељују поступке у одређеној ситуацији. Кад препозна елементе кршења правила у поступању према детету да реагује на адекватан начин и укључи све неопходне чиниоце у служби заштите . Да правилно усмери студента на специфичан начин реаговања у случају сумње на емоционално, физичко или сексуално злостављање детета. | |||
| Садржај предмета | ||||
| Теоријска настава |
" Елементи основних карактеристика фезичког и менталног развоја детета. Етика и право у педијатријској здравственој заштити. Примена начела медицинске етике. Аспекти медицинског права. Општа правила поступања према детету као пацијенту/васпитанику. Поштовање приватности детета. Пристанак родитеља/старатеља и детета на одређене процедуре. Посебна правила поступања у односу на својства детета или околности лечења. Емоционално злостављање и занемаривање детета : 1.одбацивање/обезвређивање детета, 2. терорисање/застрашивање, 3. игнорисање,4. изолација, 5. подмићивање детета, Посебни облици занемаривања су: 1. емоционална недоступност родитеља, нереаговање на потребе детета и/или њихово занемаривање, 2. приписивање негативних својстава детету, 3. развојно неприкладне или неконзистентне интеракције са дететом, 4.неуспех да се препознају или прихвате дететова индивидуалност и психолошке границе, 5.неуспех да се унапреди социјализација детета. Физичко злостављање деце обухвата: спољашње повреде, уједине, друге механичке повреде, опекотине и опаротине, повреде скелета, унутрашње повреде, намерно изазивање или индуковање болести. Сексуално злостављање деце може бити: бесконтактно, непенетрантно и пенетрантно. " | |||
| Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истражива-чки рад) | Параметри раста и развоја. Неговање правилног односа са дететом заснованог на поштовању индивидуалности и успостављању поверења. Уочавање поремећаја у поступању према детету и препознавање форми емоционалног, физичког или сексуалног злостављања. Обука и помоћ родитељима у односу са децом и заштита физичког и менталног интегритета детета у кућним условима и у колективу. | |||
| Литература | ||||
| 1 | Богдановић Р, Радловић Н: Педијатрија, уџбеник за последипломско усавршавање лекара, Академска мисао, 2016. | |||
| 2 | Обретковић М, Пејаковић М и остали . Заштита детета од злостављања. Приручник за центре за социјални рад и друге службе у локалној заједници. Југословенски центар за права детета. | |||
| 3 | Влада Републике Србије. Општи протокол о заштити деце од злостављања и занемаривања. Београд, 2005. | |||
| 4 | ||||
| 5 | ||||
| Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||
| Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски истраживачки рад | Остали часови |
| 2 | 2 | |||
| Методе извођења наставе |
Интерактивна предавања уз коришћење савремених средстава видео презентација. Вежбања – интерактивне методе практичне наставе, семинарски рад, рад у малим групама, компаративне дискусије, тимски рад, индивидуалне и групне презентације. | |||
| Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||
| Предиспитне обавезе | 70 | Завршни испит | 30 | |
| активност у току предавања |
5 | писмени испит | ||
| практична настава | 10 | усмени испит | 30 | |
| колоквијуми | 40 | |||
| семинари | 15 | |||
19.МВ1105/ 19.MV1105
| Спецификација предмета за књигу предмета | ||||
| Студијски програм | Васпитач деце предшколског узраста | |||
| Изборно подручје (модул) | ||||
| Врста и ниво студија | Мастер струковне студије, други ниво | |||
| Назив предмета | Здравствено васпитање и промоција здравља | |||
| Наставник (за предавања) | Драча Р. Сања | |||
| Наставник/сарадник (за вежбе) | Чеврљаковић М. Ива | |||
| Наставник/сарадник (за ДОН) | ||||
| Број ЕСПБ | 5 | Статус предмета (обавезни/изборни) | обавезни | |
| Услов | ||||
| Циљ предмета |
Да студент усвоји основна знања, развије вештине и формира ставове из области здравственог васпитања кроз aктивности и учење засновано на искуству, да буде оспособљен за сагледавање приоритетних здравствено-васпитних проблема код деце предшколског узраста, да путем развијања здравог и мењања ризичног понашања промовише и унапређује здравље, да спроводи мере примарне, секундарне и терцијерне превенције болести и онеспособљености. | |||
| Исход предмета |
По одслушаном курсу и положеном испиту од студента се очекује да познаје систем здравствене заштите; развија и спроводи активности којe утичу на усвајање знања и развиjaње вештина којим се унапређује здравље, спроводи самостално, као и у тиму, здравствено-васпитне интервенције, учествује у свим нивоима превенције различитих обољења у популационим групама деце, активно утиче на промену здравствено-ризичних понашања и успостављање понашања која доприносе здрављу. | |||
| Садржај предмета | ||||
| Теоријска настава |
Дефиниција здравља и болести; Хармоничан и дисхармоничан развој, Фактори раста и развоја, Лична хигијена, Хигијена исхране, Значај правилне исхране детета, Ментална хигијена, Репродуктивно здравље, Хроничне незаразне, заразне и болести зависности, Повреде, Ургентна стања, Животна средина и здравље, Примарна, секундарна и терцијерна превенција. | |||
| Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истражива-чки рад) | Индикатори- инструменти за процену стања здравља становништва; Здравствено-васпитни рад заснован на доказима; Креативни рад са едукативним циљевима, Израда, класификација, карактеристике, демонстрирање и примена визуелних и аудитивних здравствено-васпитних средстава; Здравствено-васпитне активности и промоција здравља у породици и предшколској установи, Евалуација здравствено-васпитног рада (тестирања, анкетни упитници). | |||
| Литература | ||||
| 1 | Кекуш Д. Здравствено васпитање. Висока медицинска школа. Београд, 2006. | |||
| 2 | Rudolf M., Leven M. Педијатрија и здравље детета. Датастатус, 2011. | |||
| 3 | Барачков Н, Бујак Ј, Илић Д, Јовић С, Панић М и сар. Васпитање за здравље кроз животне вештине. Министарство просвете и спорта Републике Србије, 2007. | |||
| 4 | Graser S, Hill E, Potter B, Матијевић Д, Јовић С и сар. Промоција здравља заснована на доказима. Министарство здравља Републике Србије. ЕПОС, 2006. | |||
| 5 | ||||
| Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||
| Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски истраживачки рад | Остали часови |
| 2 | 2 | |||
| Методе извођења наставе |
Предавања, вежбе, коришћење домаће и стране литературе. Колоквијуми својим садржајем обухватају градиво предвиђено наставним планом и програмом које је реализовано на предавањима и полажу се писменим путем. Семинарски радови се припремају у писменој форми и презентују усменим путем. Број бодова који се остварује за семинарски рад зависи од квалитета рада. Теме семинарских радова се одређују у вези са предвиђеним планом и програмом предмета и према интересовању кандидата. Консултације се одвијају једанпут недељно, индивидуалним радом са студентима. | |||
| Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||
| Предиспитне обавезе | 50 | Завршни испит | 50 | |
| активност у току предавања |
10 | писмени испит | ||
| практична настава | 5 | усмени испит | 50 | |
| колоквијуми | 10 | |||
| семинари | 25 | |||
19.МВ1103/ 19.MV1103
| Спецификација предмета за књигу предмета | ||||
| Студијски програм | Васпитач деце предшколског узраста | |||
| Изборно подручје (модул) | ||||
| Врста и ниво студија | Мастер струковне студије, други ниво | |||
| Назив предмета | Рачунарско размишљање | |||
| Наставник (за предавања) | Живановић В. Милан | |||
| Наставник/сарадник (за вежбе) | Томић З. Иван | |||
| Наставник/сарадник (за ДОН) | ||||
| Број ЕСПБ | 6 | Статус предмета (обавезни/изборни) | обавезни | |
| Услов | ||||
| Циљ предмета |
Развијање логичког и алгоритамског мишљења, подстицање аналитичког размишљања, упознавање са математичким и рачунарским концептима решавање проблема (разлагње задатка, уопштавање и моделовање алгоритма), мотививисање студената да се баве програмирањем и развојем идеја као и преношење таквог става на децу предшколског узраста. Тежиште није на учење програмирања, већа на начин мишљења и на учење засновано на принципима алгоритама. | |||
| Исход предмета |
студенти ће знати да направе алгоритам, направе једноставније програме, анимације и контролишу једноставније роботе. Моћи ће да креирају и воде активности у којима ће се решавати проблеми из различитих области. | |||
| Садржај предмета | ||||
| Теоријска настава |
Решавање проблема и примена декомпозиције, препознавање образаца, генерализација / апстракција, Алгоритми. Пиксел арт, Програмирање без употребе технологије (линијске и разгранате структуре, понављање, ИФ наредба), Програмирање у програмском језику ScratchЈr анимације, једноставније рачунарске игрице; Програмирање робота | |||
| Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истражива-чки рад) | Решавање проблема и примена декомпозиције, препознавање образаца, генерализација / апстракција, Алгоритми. Пиксел арт, Програмирање без употребе технологије (линијске и разгранате структуре, понављање, ИФ наредба), Програмирање у програмском језику ScratchЈr анимације, једноставније рачунарске игрице; Програмирање робота Bee-Bot | |||
| Литература | ||||
| 1 | Bers, M. U., & Resnick, M. (2016). The official ScratchJr book: Help your kids learn to code. | |||
| 2 | "CS Unplugged. (без датума). Преузето са https://www.csunplugged.org/en/ " | |||
| 3 | Liukas, L. (2016). Hello Ruby: Adventures in coding, Hawthorn: Penguin Books Australia | |||
| 4 | Umaschi Bers, M. (2018). Coding as a Playground. New York: Routledge | |||
| 5 | "Resnick, M., & Robinson, K. (2017). Lifelong Kindergarten: Cultivating Creativity Through Projects, Passion, Peers, and Play. MIT Press. https://books.google.rs/books?id=nGYyDwAAQBAJ " | |||
| Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||
| Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски истраживачки рад | Остали часови |
| 2 | 1 | |||
| Методе извођења наставе |
практична настава, теоријска настава, рад на тексту | |||
| Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||
| Предиспитне обавезе | 60 | Завршни испит | 40 | |
| активност у току предавања |
20 | писмени испит | 20 | |
| практична настава | усмени испит | 20 | ||
| колоквијуми | 20 | |||
| семинари | 20 | |||
19.МВ3206/ 19.MV3206
| Спецификација предмета за књигу предмета | ||||
| Студијски програм | Васпитач деце предшколског узраста | |||
| Изборно подручје (модул) | ||||
| Врста и ниво студија | Мастер струковне студије, други ниво | |||
| Назив предмета | Естетичка теорија васпитања | |||
| Наставник (за предавања) | Радовановић Ж. Саша | |||
| Наставник/сарадник (за вежбе) | Агатоновић Милош | |||
| Наставник/сарадник (за ДОН) | ||||
| Број ЕСПБ | 7 | Статус предмета (обавезни/изборни) | изборни | |
| Услов | ||||
| Циљ предмета |
да студенти стекну увид у основне естетичке теорије васпитања одраслих и деце; - да се упознају са најважнијим естетским проблемима у погледу васпитања; - да разумеју утицај естетског искуства на васпитање и концепције педагошке праксе; - да стекну увид у значај естетског васпитања у равоју човека; - да се упознају са улогом естетског искуства у васпитању човека свих узраста; -да се упознају са естетичким учењима о образовању чула. - да стекну увид о утицају уметности на васпитно обликовање човека. | |||
| Исход предмета |
"На крају курса студенти ће стећи способност: - да усвоје естетичку терминологију значајну за образовање естетичког искуства. - да разликују естетско васпитања од других облика васпитања. - да дефинишу основна естетичка становишта о естетском васпитању. - да диференцирају основне проблеме у естетском васпитању човека свих доба полазећи од одређених естетичких становишта. - да објасне значај естетског понашања у васпитању. - да самостално анализирају васпитну функцију уметничког дела. - да изложе и објасне интегралну функцију естетског вапитања у васпитању уопште: - да разумеју утицај уметности на васпитање човека и проблем образовање уметника." | |||
| Садржај предмета | ||||
| Теоријска настава |
Садржај наставног плана обухвата основне проблеме, питања и становишта естетичке теорије. Критика васпитне улоге уметности, посебно музике схваћене у ширем смислу као облика песничког васпитања (Платон, Аристотел). Појам естетског образовања, улога разума и осећања у естетичкој сфери (Кант, Хегел, Гадамер). Проблем естетског понашања и естетске утопије (Маркузе). Улога нагона у естетском васпитању. (Шилер). Проблем мерила укуса у образовању у процењивању лепог (Хјум, Хегел). Појам укуса у безинтересном процењивању лепог и уметности (Кант). Утицај уметности на о васпитање човека (Bildungsroman). Проблем естетског разликовања моралног и естетског васпитања. (Гадамер) | |||
| Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истражива-чки рад) | Дискусија, презентација одређених тема истраживања (групно или индивидуално), рад на тексту. | |||
| Литература | ||||
| 1 | Естетика и образовање,(2011), зборник научног скупа, Београд | |||
| 2 | Platon, (1983) Država, Beograd | |||
| 3 | Аристотел (1991) О песничком умећу, Београд | |||
| 4 | Шилер, Ј. Ф., (2008), Познији филозофско-естетички списи, Нови Сад | |||
| 5 | Gadamer, H. G., (1978), Istina I metoda, Sarajevo. | |||
| Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||
| Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски истраживачки рад | Остали часови |
| 2 | 2 | |||
| Методе извођења наставе |
Предавања, вежбе, коришћење литературе, примена савремених наставних метода, презентација индивидуалног рада, припрема за тестове и испитне вежбе. | |||
| Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||
| Предиспитне обавезе | 45 | Завршни испит | 55 | |
| активност у току предавања |
10 | писмени испит | ||
| практична настава | усмени испит | 55 | ||
| колоквијуми | ||||
| семинари | 35 | |||
19.МВ3204/ 19.MV3204
| Спецификација предмета за књигу предмета | ||||
| Студијски програм | Васпитач деце предшколског узраста | |||
| Изборно подручје (модул) | ||||
| Врста и ниво студија | Мастер струковне студије, други ниво | |||
| Назив предмета | Дечија ликовност и музеји | |||
| Наставник (за предавања) | Рајковић З. Матија | |||
| Наставник/сарадник (за вежбе) | Панић С. Немања | |||
| Наставник/сарадник (за ДОН) | ||||
| Број ЕСПБ | 4 | Статус предмета (обавезни/изборни) | обавезни | |
| Услов | ||||
| Циљ предмета |
Дефинисање могућности музеја, галерија и културно историјских споменика као места дечијег активног боравка. Ликовно васпитање и дечије ликовно изражавање у музејском изложбеном простору. Музеј као подстицај за дечије ликовне игре. | |||
| Исход предмета |
-усвојити основна знања о музејима и изложбама као средствима визуелне комуникације потребних за рад на ликовном васпитању деце.-сарадња са културним институцијама.-структуирање активног боравка у музеју.-ликовно васпитање путем игре | |||
| Садржај предмета | ||||
| Теоријска настава |
-увод и дефиниција музеологије;-историја настанка музеја и изложбених активности у Србији и свету;-Основни појмови музеологије;-Појам и природа изложбених активности;-Историја и врсте музејских изложби;-Стилови излагања:естетски, образовни, евокативни;-медији и облици комуникације у музеју;-комуникација и образовање на изложби;-предшколско дете и музеј;-ликовне радионице у музеју и након посете музеју,-музејске ликовне активности изван музеја; | |||
| Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истражива-чки рад) | -музеји, културно историјски споменици и институције културе у локалној заједници; -организовање изложбених активности; -излагачке активности и пратећи садржаји; -изложбене активности као средство визуелне комуиникације; - активни боравак у музеју; -структура ликовних радионица у музеју; -музејске ликовне игре и активности (на изложби и ван музеја) | |||
| Литература | ||||
| 1 | Gob, A.,Druge, N.(2009) Muzeologija Beograd:Clio | |||
| 2 | Mat, G.,Lederer, J.(2005) Menadzment muzeja Beograd: Clio | |||
| 3 | Zilber, K. (2005) Muzej I publika Beograd: Clio | |||
| 4 | Delos, B.(2006) Virtuelni muzej Beograd: Clio | |||
| 5 | Kamenov, E., Filipovic, S. (2009) Mudrost cula 3, Beograd:Klett | |||
| Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||
| Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски истраживачки рад | Остали часови |
| 2 | 2 | |||
| Методе извођења наставе |
||||
| Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||
| Предиспитне обавезе | 50 | Завршни испит | 50 | |
| активност у току предавања |
20 | писмени испит | ||
| практична настава | усмени испит | 50 | ||
| колоквијуми | 30 | |||
| семинари | ||||
19.МВ3203/ 19.MV3203
| Спецификација предмета за књигу предмета | ||||
| Студијски програм | Васпитач деце предшколског узраста | |||
| Изборно подручје (модул) | ||||
| Врста и ниво студија | Мастер струковне студије, други ниво | |||
| Назив предмета | Спортски програми у вртићу | |||
| Наставник (за предавања) | Ђорђевић М. Марија | |||
| Наставник/сарадник (за вежбе) | Ђорђевић М. Марија | |||
| Наставник/сарадник (за ДОН) | ||||
| Број ЕСПБ | 7 | Статус предмета (обавезни/изборни) | изборни | |
| Услов | ||||
| Циљ предмета |
Упознавање студената са значајем и утицајем спортске активности на оптималан раст и развој деце предшколског узраста. Стицање знања о антрополошким карактеристикама деце предшколског узраста. Оспособљавање студената за примену дијагностикике и праћење стања морфо-моторичког статуса предшколског детета. Оспособљавање студената за самосталнo програмирање спортских активности у раду са децом предшколског узраста. Развијање умења и вештина за самосталну примену спортских програма у раду са децом предшколског узраста. Стицање знања о утицају спортске активности на развој базичних моторичких способности, аеробне способности, манипулативних вештина, као и на задовољавање потребa деце за групном идентификацијом, афирмацијом, самовредновањем и самопоштовањем. | |||
| Исход предмета |
По завршетку курса студенти би требало да буду способни да: - дефинишу улогу и значај спотске активности са аспекта отималног развоја деце; - дефинишу улогу и значај дијагностике у процесу телесног вежбања; - наведу и објасне фазе у процесу дијагностике; - упознају се са начином мерења и тестирања морфо-моторичког статуса деце; - успешно користе метод демонстрације у процесу моторичког учења; - опишу и дефинишу фазе моторичког учења; - објасне специфичности процеса вежбања у раду са децом предшколског узраста; -дефинишу планирање и програмирање управљаног процеса вежбања; - образложе конкретан пример плана и програма за групу деце; - разумеју утицај вежбања на квалитативне промене у морфолошким карактеристика, моторички и функционалним способностима код деце; - самостално израђују модел активности у одбојци, кошарци, рукомету, фудбалу, гимнастици, атлетици и пливању. | |||
| Садржај предмета | ||||
| Теоријска настава |
Моторички развој деце раног и предшколског узраста. Значај и утицај спортских активности на оптимални раст и развој деце. Законитости у раду са децом предшколског узраста у односу на одређену спортску активност. Дијагностика у процесу телесног вежбања. Мерни инструменти за утвђивање морфолошких карактеристика деце. Мерни инструменти за утврђивање моторичких способности деце. Утврђивање, праћење и провера стања морфо-моторичког статуса у процесу вежбања. | |||
| Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истражива-чки рад) | Примена и спровођење биотичких моторичких знања (за савладавање простора, препрека, отпора и манипулисање објектима) у раду са децом. Примена и спровођење спортских програма (атлетика, гимнастика, пливање, кошарка, фудбал, рукомет). Игра (елементарне, штафетне). Употреба и примена справа и реквизита у спровођењу спортских активности. Организација такмичења (у групи, између група, дечја олимпијада). | |||
| Литература | ||||
| 1 | Бала, Г. (2002). Спортска школица: психосоматски развој деце по методи проф. др Густава Бале : припрема детета од 4. до 10. године за школске, спортске и рекреативне активности.Нови Сад: СИА. | |||
| 2 | Пејчић, А. (2005). Кинезиолошке активности за дјецу предшколске и ране школске доби. Ријека: Висока Учитељска школа у Ријеци. | |||
| 3 | Dienstmann, R. (2013). Игре за моторичко учење. Београд: DATA STATUS. | |||
| 4 | Бала, Г., Стојановић, М.В., Стојановић, М. (2007). Мерење и дефинисање моторичких способности деце. Нови Сад: Факултет спорта и физичког васпитања. | |||
| 5 | Џиновић–Којић, Д. (2002). Физичко васпитање предшколског детета. Београд: СИА. | |||
| Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||
| Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски истраживачки рад | Остали часови |
| 2 | 2 | |||
| Методе извођења наставе |
Предавања (ниво информација), вежбе (ниво демонстрација), семинари (анализе, дискусије, извештаји), консултације, израда задатака и вежби за самостални рад, менторски рад. | |||
| Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||
| Предиспитне обавезе | 40 | Завршни испит | 60 | |
| активност у току предавања |
10 | писмени испит | 30 | |
| практична настава | 10 | усмени испит | 20 | |
| колоквијуми | 20 | |||
| семинари | ||||
19.МВ3115 / 19.MV3115
| Спецификација предмета за књигу предмета | ||||
| Студијски програм | Васпитач деце предшколског узраста | |||
| Изборно подручје (модул) | ||||
| Врста и ниво студија | Мастер струковне студије, други ниво | |||
| Назив предмета | Почетно математичко образовање | |||
| Наставник (за предавања) | Марија С. Најдановић | |||
| Наставник/сарадник (за вежбе) | Живановић Милан | |||
| Наставник/сарадник (за ДОН) | ||||
| Број ЕСПБ | 5 | Статус предмета (обавезни/изборни) | обавезни | |
| Услов | ||||
| Циљ предмета |
Oспособити студенте за самостално организовање и извођење свих видова васпитно-образовног рада са децом предшколског узраста у припремном разреду. Обновити и проширити методичке поступке у формирању почетних математичких појмова. Оспособити студенте да стварају услове да у свакодневним животним ситуацијама, слободним играма и планираним активностима, деца посматрају, испробавају, манипулишу, експериментишу, и, учећи кроз сопствена открића, изграђују логичко-математичка сазнања. Показати могућности примене информационих технологија у почетном математичком образовању. Обновити и проширити теоријска знања из елементарне математике. | |||
| Исход предмета |
По успешном завршетку овог курса студент би требало да буде способан да: - опише одговарајуће појмове из елементарне математике и методичке поступке њиховог формирања - наведе математички садржај за припремни разред, - успоставља корелацију са осталим васпитно-образовним областима припремног програма, - примењује широк спектар наставно-методичких поступака, - укључује математичке појмове у свакодневне животне ситуације деце предшколског узраста, - организује активности у којима ће деца самостално долазити до сазнања, -креира тестове за проверу способности детета и његовог напредовања у схватању математичких садржаја, -користи информационе технологије у почетном математичком образовању, -примењује елементарна знања из статистике у педагошким истраживањима. | |||
| Садржај предмета | ||||
| Теоријска настава |
Математика и њен значај у интелектуалном развоју детета. Могућности предшколског детета за учење математике и креирање тестова за проверу способности детета и његовог напредовања у схватању математичких садржаја. Математички садржаји за припремни разред. Програмирање и планирање рада, тематско планирање рада. Активне методе и облици рада. Методски приступ реализацији ових садржаја. Развој креативности и мотивација деце, стварање интересовања за математику. Игра као метод мотивације. Математичке игре. Рад са децом даровитом за математику. Математичка логика, теорија скупова и елементарна комбинаторика. Особине операција са бројевима. Елементарна геометрија. Информационе технологије и матеамтичко-дидактичке игре. Статистика у педагошким истраживањима. | |||
| Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истражива-чки рад) | Планирање, програмирање и организација активности у оквиру почетног математичког образовања. Примена активних метода и облика рада у развијању математичких појмова код деце током припреме за полазак у школу. Активности примене математичких садржаја у припремном разреду. | |||
| Литература | ||||
| 1 | Ћебић, М.: Почетно математичко образовање предшколске деце,Учитељски факултет, Универзитет у Београду, 2009. | |||
| 2 | Чудина – Обрадовић, М.: Математика прије школе, Школска књига, Загреб, 2002. | |||
| 3 | "Министарство просвете Р. Србије: Правилник о основама предшколског програма, Службени гласник, Београд. " | |||
| 4 | Рајовић Р.: Како успешно развијати IQ детета кроз игру, Нови Сад 2012. | |||
| 5 | Дејић, М.: Математика за учитеље, Учитељски факултет, Београд, 2003. | |||
| Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||
| Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски истраживачки рад | Остали часови |
| 2 | 1 | |||
| Методе извођења наставе |
Метода усменог излагања, дијалошка метода, демонстративно-илустративна метода, проблемска метода, метода практичних радова. | |||
| Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||
| Предиспитне обавезе | 50 | Завршни испит | 50 | |
| активност у току предавања |
10 | писмени испит | 30 | |
| практична настава | усмени испит | 20 | ||
| колоквијуми | 20 | |||
| семинари | 20 | |||
19.МВ3114 / 19.MV3114
| Спецификација предмета за књигу предмета | ||||
| Студијски програм | Васпитач деце предшколског узраста | |||
| Изборно подручје (модул) | ||||
| Врста и ниво студија | Мастер струковне студије, други ниво | |||
| Назив предмета | Увођење деце у свет писане речи | |||
| Наставник (за предавања) | Весна Б. Тодоров | |||
| Наставник/сарадник (за вежбе) | Станисављевић Б. Невена | |||
| Наставник/сарадник (за ДОН) | ||||
| Број ЕСПБ | 6 | Статус предмета (обавезни/изборни) | обавезни | |
| Услов | ||||
| Циљ предмета |
Студент треба да буде упознат са карактеристикама предшколског програма и циљевима у области српског језика и књижевности; треба да познаје разлике између писменог језичког изражавања и специфичних одлика писаног текста; треба да познаје вештине подстицања дечјег занимања за свет слова и писану реч и књигу; треба да познаје могућности увођења детета у свет писане речи; треба да буде упознат са могућностима развоја дечјих когнитивних и перцептивних способности и развоја маште и креативности, треба да познаје разне облике активности и разне игре у оквиру припреме за учење читања и писања. | |||
| Исход предмета |
Студенти су упознати са законитостима, током и фазама говорно-језичког развоја деце; знају да креирају стимулативне васпитне средине за развој говора и способности читања и писања; организују и примењују развојно прилагођене активности које укључују слушање, причање прича, састављање рима, индивидуалне конверзације и разумевање кроз репрезентацију (нпр. током драмске игре); примењују дескриптивно богату конверзацију са постепеним увођењем комплекснијих синтаксичких структура током спровођења васпитно-образовних активности предшколског програма; користе разноврсне интегрисане методе обучавања деце препознавању графичких симбола; иницирају интерактивно анализирање структуре и садржаја приче; подстичу дечје интересовање за писање и обезбеђују разноврсна средства: оловке, бојице, креде, маркере и сл.; примењују технике процене говорно-језичког развоја деце и евалуације постигнућа демонстрираног кроз дечје индивидуалне и групне радове и активности | |||
| Садржај предмета | ||||
| Теоријска настава |
Говорење, читање и писање као специфични облици језичке способности и комуникације. Писање као процес визуелног кодирања и читање као процес визуелног декодирања језичких порука. Писмо – систем графичких знакова (писаних или штампаних) за обележавање гласова у језику. Усвајање фонетске норме код деце предшколског узраста. Припрема за учење читања и писања: фонематска (и лексемска) перцепција (способност за гласовну анализу говора, запажање фонема у речи и речи у реченици) као предуслов за учење читања (и писања). Положај гласа у речи (иницијални, финални и медијални).Усвајање морфолошке норме код деце предшколског узраста. Усвајање синтаксичке норме код деце предшколског узраста. Визулизација језика и посматрање. Акустика и слушање. Разумевање и усвајање појма гласа. Разумевање и усвајање појма речи . Разумевање и усвајање појма реченице. Аналитичко-синтетичка вежбања растављања и састављања речи од гласова и слогова. Селективно упознавање гласова (слова) од којих се састоји име детета – будућег првака. У свету писане речи и њених разноврсних облика: сликовнице, књиге, дечја штампа, стрипови, ребуси. Развој интересовања за писану реч – мотивисаност деце за препознавање графичких симбола и покушај учења читања и писања. Књиге у дечјем окружењу: у кући, књижари, библиотеци. Рад са децом на упознавању и тумачењу књижевних текстова у предшколском периоду: разгледање и читање сликовница, књига за децу, дечјих новина, слушање и причање (препричавање) и исказивање дечјег доживљаја дела одабраних из усмене и писане књижевности. Улога драме у развоју писмености. | |||
| Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истражива-чки рад) | "Студенти израђују вежбе организације и извођења активности (са децом) којима се стварају услови и мотивација за учење читања и писања: вежбе посматрања (истих предмета, слика), писања тачака, линија (црта), повезивања истих облика линијама, изговора назива и цртања по првом и последњем гласу/слову („На слово, на глас...“). Припрема вежби разговора: У продавници књига, У кући књига (У библиотеци), Књиге у мојој кући... Припрема вежби за развој фине моторике (визуелно усмеравање, координација руку и очију), вежбања прецизности покрета руке (нпр. бојење поља без прелажења његових граница, исписивање линија које дају слике елемената појединих слова и сл.). Припрема драмских вежби у развоју писмености: Познате приче, залеђене слике и сл. " | |||
| Литература | ||||
| 1 | Бут, Д. и Сворц Л.(2009). Успешно читање и писање: технике за развој писмености. Београд: Креативни центар. | |||
| 2 | Каменов, Е. (2001), Припремам дете за школу. Нови Сад: Драгон. | |||
| 3 | Koџопељић,Ј. (2008), Метајезички аспекти зрелости за полазак у школу. Нови Сад: СПДВ. | |||
| 4 | Ликерман, Х, Мутер. В. (2007). Припремите дијете за школу Загреб: Остварење. | |||
| 5 | Милатовић, В. (1990), Методика почетног читања и писања, Београд: Завод за уџбенике | |||
| Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године | ||||
| Предавања | Вежбе | ДОН | Студијски истраживачки рад | Остали часови |
| 2 | 1 | |||
| Методе извођења наставе |
Програмски садржаји предмета остварују се интерактивним предавањима уз коришћење литературе и савремених средстава видео презентација, компаративним дискусијама, теоријским и практичним вежбама, радом у групама, презентацијом индивидуалног рада, применом савремених наставних метода, самосталним радом студената. | |||
| Оцена знања (максимални број поена 100) | ||||
| Предиспитне обавезе | 50 | Завршни испит | 50 | |
| активност у току предавања |
10 | писмени испит | 30 | |
| практична настава | 20 | усмени испит | 20 | |
| колоквијуми | 20 | |||
| семинари | ||||