321116Д/ 321116D

Спецификација предмета за књигу предмета
Студијски програм  Васпитач деце предшколског узраста
Изборно подручје (модул)  
Врста и ниво студија Основне струковне студије-први ниво
Назив предмета Рефлексивни драмски практикум
Наставник (за предавања) Дуковић П. Зорица
Наставник/сарадник (за вежбе) Стаменковић-Пантовић М. Ивана
Наставник/сарадник (за ДОН)  
Број ЕСПБ 3 Статус предмета (обавезни/изборни) изборни
Услов  
Циљ
предмета
Подстицање критичке рефлексије о различитим димензијама односа у предшколској установи, њиховој природи и квалитету: расподели улога, одговорности и моћи, правима и положају деце и одраслих. Подстицање критичког преиспитивања перцепција о деци и њиховој (унутрашњој) моћи; представа о професији, улогама и одговорностима васпитача; ставова о васпитању и образовању и вредностима у основи васпитно-образовне праксе. Развијање свести о комплексности односа знања, моћи и акције, развијање одговорности за стављање своје моћи у функцију оснаживања детета и његових капацитета, развијање рефлексивности, осетљивости за односе и респонзивности.
Исход
предмета

По завршеном курсу студенти би требало да: Критички испитују, анализирају и упоређују различите (проблем) ситуације, искуства и запажања током професионалне праксе у којима се могу идентификовати природа и квалитет међусобних односа, унутрашња проживљавања и размишљања, осећања, очекивања, тежње, потребе, мотиви и разлози одређених поступака одраслих и деце; Испитују и анализирају различите димензије односа одраслих и деце (начин учешћа, расподела улога, одговорности и моћи, права и положај одраслих и деце); Истражују, препознају и анализирају питања значајна за разумевање професије васпитача (аспекте васпитне праксе који се узимају ‘здраво за готово’, наде и идеале, сумње и бриге, дилеме и загонетке, спорна питања и проблеме), улога и одговорности васпитача у изграђивању односа (начин на који одређене акције - имплицитне и експлицитне склоности и тенденције у понашању - креирају или ограничавају односе, комбинацију могућности, акција и последица акција); Из различитих перспектива анализирају и упоређују акције и реакције деце и васпитача, противречност између намера/циљева и манифестног понашања, поступке у којима се огледа занемаривање етичких димензија и демонстрација моћи; Критички испитују перцепције о деци и њиховој моћи; представе о професији, улогама и одговорностима васпитача; ставове о васпитању и образовању и вредностима у основи васпитно-образовне праксе. Заступају педагогију односа, схватање природе професије васпитача као емоционалне и етичке праксе и схватање васпитача као рефлексивног практичара.

Садржај предмета
Теоријска
настава
Педагогија односа: односи као суштина васпитања и образовања; Демократске вредности у основи васпитно-образовне праксе: партнерство, сарадња, поштовање различитости, разумевање, равноправност, праведност, правичност, слобода избора и мишљења, заједничко ангажовање и равноправно учешће у заједници, дељење заједничких интереса и интересовања, дељење моћи и одговорности; Уважавање дечјих снага и подршка развоју њихове (унутрашње) моћи: усмереност на оснаживање детета и њихових капацитета; Вредности програма: усмереност на дететову добробит, еманципацију, целовит и слободан развој, учење као ко-конструкцију значења кроз односе, игру и заједничко учешће; Професија васпитача као емоционална и етичка пракса; Васпитач као рефлексивни практичар: тежња ка непрестаном истраживању и унапређивању сопствене праксе и програма васпитања, личном и професионалном развоју, критичком промишљању о себи, сопственом понашању, знањима, теоријама, етичким и социјалним димензијама васпитања, о положају, улогама, одговорностима и моћи у односу на дете.
Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истражива-чки рад) Улоге и одговорности васпитача у непосредном раду са децом: Оснаживање деце (пружање подршке развоју (унутрашње) моћи деце (њихових индивидуалних капацитета (за развијање вршњачких односа), самопоуздања, осећања властите вредности, самосталности и самоконтроле); Подржавање и промовисање дечјих права; Изграђивање заједнице учења (уважавање дечјих снага, искустава, перспектива, мишљења, очекивања, интересовања, подржавање дечје радозналости, иницијативе, напора и доприноса заједници учења). Кључне димензије односа и вредности васпитно-образовне праксе: Партнерство (узајамна сарадња, поверење и дељење моћи и одговорности између одраслих и деце); Партиципација и колаборација, заједничко одлучивање и ангажовање, равноправно учешће у активностима заједнице, дељење заједничких интереса, остваривање заједничких визија; Отворена дискусија и заједништво, међусобно уважавање, поштовање и (емоционално) разумевање, правичност, слобода избора и мишљења. (Унутрашња) моћ деце (снаге, компетенције и потенцијали деце). Односи и моћ: Интеракција и (вербална и невербална) комуникација између деце и васпитача: Начин на који деца и васпитачи доживљавају односе; Начин на који одређене акције (имплицитне и експлицитне склоности и тенденције у понашању) креирају и ограничавају односе; Улога васпитача у дечјем емоционалном и социјалном понашању и атмосфери која се гради у групи; Улоге и одговорности васпитача наспрам улога и одговорности деце: доживљај професионалног позива и очекивања у односу на децу; Моћ васпитача у односу на моћ деце: контрола/самоконтрола, одлучивање уместо детета/заједничко одлучивање, регулисање дечјег понашања/саморегулација,ограничења/самоограничења, ускраћивање/омогућавање, спречавање/подстицање, обесхрабривање/охрабривање; Права и положај деце наспрам права и положаја васпитача; Ненасилне и насилне демонстрације моћи у вртићу (дискриминација, манипулација, наметање воље, угњетавање (вршење притиска, принуђивање, заповедање), понижавање).
Литература
1 Вудхед, М. (2012). Различите перспективе о раном детињству: Теорија, истраживање и политика. (М. Аврамовић, прев.). Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду, ЦИП – Центар за интерактивну педагогију.
2 Крњаја, Ж. & Павловић Бренеселовић, Д. (2013). Где станује квалитет: Политика грађења квалитета у предшколском васпитању, Књига 1. Београд: ИПА.
3 Павловић Бренеселовић, Д. (2012). Односи на раним узрастима. У А. Бауцал. (Ур.), Стандарди за развој и учење деце раних узраста у Србији (стр. 133-149). Београд: УНИЦЕФ и Институт за психологију Филозофкси факултет Београд.
4 Павловић Бренеселовић, Д. (2015). Где станује квалитет: Истраживање са децом праксе дечјег вртића, Књига 2. Београд: ИПА.
5 Радуловић, Л. (2011). Образовање наставника за рефлексивну праксу. Београд: Филозофски факултет.
Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године
Предавања Вежбе ДОН Студијски истраживачки рад Остали часови
1 2      
Методе
извођења
наставе
Драмски метод – играње улога (форум театар, плашт експерта, врућа столица, долина савести, гласне мисли, унутрашњи монолог, наставник у улози); Метода разговора (дискусија-полемика, дебата, расправа, олуја идеја); Проблемска метода.
Оцена знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе 70 Завршни испит 30
активност у току
предавања
15 писмени испит  
практична настава 15 усмени испит 30
колоквијуми      
семинари 40